Посредовање (медијација)
Посредовање (медијација) је поступак у коме стране у спору настоје да спорни однос реше путем преговарања уз помоћ посредника (медијатора), треће неутралне и непристрасне стране која странама у спору помаже да дођу до постизања обострано прихватљивог решења.
Посредовање подстиче стране у спору да разговарају и заједнички дођу до споразума који ће решити њихове спорне односе и бити прихватљив за обе стране.
Предности медијације
-стране саме одлучују да ли ће да учествују у поступку посредовања и слободне су да једнострано изађу из поступка без икаквих последица
-Стране заједнички бирају медијатора који им помаже да побољшају поремећене односе, успоставе и воде дијалог
-медијатор нема права да доноси одлуку, нити да намеће могућа решења
-споразум о решавању спора посредовањем може имати снагу извршне исправе, па није неопходно да стране спор решавају пред судом
-поступак посредовања је хитан, спровешће се без одлагања, у најкраћем могућем времену
-посредовање у решавању спорова је јефтиније од судског поступка
Када се примењује медијација
Медијација може бити примењена у било којој фази решавања насталог спора у имовинско-правним односима физичких и правних лица, привредним, управним и кривичним стварима, у којима стране могу слободно да располажу својим захтевима и то како пре обраћања супротстављених страна суду, тако и после отпочињања поступка пред судом, као и у поступку по правним лековима па све до окончања извршног поступка.
Избор посредника
Према Закону о посредовању у решавању спорова, медијатор може бити лице које је уписано у Регистар посредника Министарства правде.
У Привредном апелационом суду, формирано је Одељење за медијацију.
За координатора Одељења за медијацију одређена је судија Љиљана Миловановић.