Привредни апелациони суд је организoвао традиционално XXVII Саветовање привредних судова Србије у периоду од 03.09. - 06.09.2019. године на Златибору.

Свечано отварање одржано је 04.09.2019. године у 9,30 часова у Конгресном центру „Мона“ на Златибору, уз присуство представника Министарства правде, Врховног касационог суда, судија Уставног суда, судија Привредног апелационог суда и 16 привредних судова Србије, великог броја научних радника, адвоката, привредника и гостију из иностранства.

Саветовање је отворено говором председнице Привредног апелационог суда судије Јасминке Обућине која се, посвећујући саветовање судији Јелени Вилдовић Живковић,  дугогодишњем председнику Одељења судске праксе и уреднику Билтена, која је немерљив допринос уједначавању судске праксе дала и ове године радећи на одговорима на питања из актуелног Билтена, обратила присутнима следећим речима:

Поштовани скупе,

Част ми је што данас имам могућност да са ове говорнице поздравим представнике највиших правосудних и државних органа, међународних и домаћих удружења правника, представнике факултета, Правосудне академије, адвокатуре, Академије наука, Удружења правника Републике Србије, Удружења правника у привреди, Удружења привредника, представнике правосудних органа и факултета Републике Српске, Федерације БиХ, Републике Хрватске, правнике из привреде, извршитеље, нотаре, стечајне управнике, представнике привредних друштава који се баве издаваштвом, прописа и судске праксе, госте из Македоније, као и представнике медија и све који су присутни овом саветовању.

Драго ми је да Вас видим у истом, ако не и у већем броју него претходних година. Овде су сви које интересује рад и развој и уједначавање праксе привредних судова. Овде смо да конструктивном разменом мишљења, уз међусобно уважавање, сагледамо проблеме из различитих углова наше струке.

Ја иначе не волим да говорим о статистици, иако сам по природи посла често принуђена. Убеђена сам да право не може да стане у табелу. Плашим се да ће инсистирање на бројкама довести у питање квалитет нашег рада, квалитет судских одлука. То не смемо да дозволимо.

У сваком случају имам обавезу са овог места да Вас у основним цртама обавестим о раду привредних судова и Привредног апелационог суда током 2018. године.

Привредни судови су прошле године имали у раду укупно 183.611 предмета, што је за 24% више него у 2017. години. Просечан прилив по судији био је 79,58 предмета месечно, а решавало се просечно месечно по судији 78,99 предмета, тако да је прилив савладан са 99,25%. И све то са 147 судија од предвиђених 179 Одлуком о броју судија у судовима. Битан показатељ рада првостепених привредних судова је и да је време потребно за решавање предмета у данима у првостепеним привредним судовима смањено у 2018. години на 160 дана са 227 дана, колико се чекало просечно на судску одлуку првостепеног привредног суда у 2016. години.

Привредни апелациони суд је у 2018. години примио 13,27% више предмета него у 2017. години. У раду је било 22.174 предмета, просечни месечни прилив по судији је 36,98 предмета, а решавано је просечно месечно по судији 41,30 предмета. Прилив је савладан са 111,68%. Број предмета старијих од 10, односно 5 година смањен је за 85%.

Посебно је значајан податак да је просечно време трајања поступка пред Привредним апелационим судом скраћено за 245 дана, колико је износило у 2016. години, на 159 дана у 2018. години.

Надам се да запажате да привредни судови иду узлазном линијом, што је неопходно, јер привредни судови се морају усклађивати са потребама државе и друштва, а посебно са потребама привреде. У том циљу привредни судови морају обезбедити владавину права и правне сигурности, што ће довести до повећања поверења у правосуђе. То значи да ће стручно и ефикасно привредно правосуђе не само привући, већ и задржати стране инвеститоре и омогућити и домаћим и страним привредним друштвима да послују у правно уређеној држави. Правно уређена и економски јака држава задржаће и нашу децу у Србији. На томе морамо заједнички радити и ми и законодавна и извршна власт.

Привредно правосуђе у наредном периоду мора јачати и независност и самосталност у раду, унапредити непристрасност и повећати стручност и ефикасност, обезбедити транспарентност рада, што су и циљеви стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. година, бар у радној верзији.

Поштоване колеге судије, Вама се обраћам.

Нема тог прописа и институције која ће Вам обезбедити независност, самосталност и непристрасност ако сами нисте такви. Ако сами нисте независни, самостални и непристрасни. И још нешто, шта је са нашом одговорношћу? Да ли смо спремни да критички сагледамо свој рад, да укажемо на нерад и друге негативне појаве у нашим редовима? Да ли довољно радимо ми сами на усавршавању, специјализацијама? Да ли пишемо или бар читамо већ написане реферате, научне радове, стручне расправе, да ли примењујемо већ заузете ставове, да ли смо присутни на овом Саветовању од почетка до краја, да ли смо спремни да дискутујемо у наредним данима и изнесемо своје ставове?

Поштоване колеге судије, а и остале колеге ја сам за критику, али пре свега свако од нас треба прво да буде самокритичан. Стога, прво сагледајмо свој рад, а онда упутимо критике на рад других.

Зато се колеге судије привредних судова Вама посебно обраћам и прозивам сваког од Вас појединачно да снагом свог карактера и савести, јер савест је најбољи друг правди, обезбедите сами своју независност и самосталност, непристрасност и стручност, ефикасност и квалитет рада. И још нешто, будите судије и ван суда и ван суднице.

Наш рад није тајна, он мора бити јаван. Стога, наши судови морају бити доступни свима који траже правду, а права правда не заснива се само на закону. Заснива се и на Вашој савести. Савестан судија одлучује не само законито и правично, већ и у разумним роковима. То странке од нас очекују и то морамо остварити.

Зато дајмо свој допринос унапређењу привредног правосуђа почев од овог момента. Расправимо спорна питања, уједначимо судску праксу и применимо заузете ставове.

Желим нам свима успешан рад. XXVII Саветовање привредних судова Републике Србије проглашавам отвореним.