Обележено 50 година од почетка рада Привредног суда у Краљеву

Свечана академија поводом обележавања 50 година рада Привредног суда у Краљеву одржана је дана 10. марта 2023. године у Краљеву, којој су присуствовали представници Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда и привредних судова Републике Србије, као и представници Министарства правде. На овом скупу је говорила и председница Привредног апелационог суда Јасминка Обућина, која се присутнима обратила следећим речима:

Драге колегинице и колеге,

Уважени гости,

Поштовани скупе,

Част ми је што са ове говорнице имам могућност да поздравим представнике највиших правосудних и државних органа, представнике правосудних професија, правнике из привреде, представнике медија и све присутне. Управо овакви скупови дају нам за право да осим презентовања сувопарних статистичких података говоримо о значају и историји привредног судства.

Ја бих се пре свега, овом приликом вратила у нашу ближу прошлост, у прошли век, у 1954. годину, као годину када су привредни судови отпочели са радом под овим називом. Рекло би се да је то следеће године 70 година постојања привредних судова. Међутим, у привредно правосуђе те 1954. године уграђено је искуство и знање државних арбитража основаних 1946. године, које су пратиле потребе и усклађивале рад потребама административног управљања привредом. Можда би најбоље било рећи да су се државне арбитраже претвориле у привредне судове. У то време значајан допринос развоју судске праксе дао је Врховни привредни суд Југославије, који је иначе укинут 1974. године.

Међутим, корени привредног правосуђа достижу још на почетак 19. века. 1807. године у Смедереву је основан први трговачки суд у Србији. Звао се „Совјетна команда смедеревска“. Први судија тог суда био је, према записима Вука Стефановића Караџића, трговац из Тршића, Јефта Савић – Чотрић. Према неким подацима и Вук Караџић је био један од трговачких судија. То би значило да привредно правосуђе постоји већ 216 година. Морате признати да је то значајан број који нико не може и не сме занемарити. Према неким историјским документима први трговачки суд је отпочео са радом 10. априла 1808. године, по старом календару, односно 23. априла по новом календару. То је дан привредног судства Србије.

Данас привредно судство чини 16 првостепених привредних судова и Привредни апелациони суд са седиштем у Београду. Привредни суд у Краљеву основан је 24.02.1972. године као Окружни привредни суд. Почео је са радом 01.02.1973. године. Покривао је територију тадашњег среза Чачак који је изузет из надлежности Привредног суда у Ужицу. Привредни судови су специјализовани судови, судови специјализоване надлежности, формирани почев од оснивања 1807. до данас да прате потребе привреде. Привредни судови поступају у свим поступцима: парничним, ванпарничним, кривичним, у којима поступају и судови опште надлежности, али у поступцима за које су само они надлежни и специјализовани, као што су стечајни и ликвидациони. Све промене у друштву и у привреди пропраћени су радом привредних судова. Много пута оспоравани, чак су покушали и да нас укину, али привреда и привредни субјекти су ти који су одржали привредне судове. Ми смо узвратили и узвраћамо знањем, стручношћу и ефикасношћу у границама наше надлежности.

У том смислу изнећу само пар статистичких података: Привредни судови су 2019. године имали у раду 180.710 предмета, 2020. године – 140.745 предмета, 2021. године – 151.016 предмета, а 2022. године – 106.629 предмета. Решили смо 2019. преко 140.000 предмета, 2020. скоро 110.000, а 2021. године 122.380 предмета, због чега су привредни судови од нерешених 40.628 предмета на крају 2019. године завршили прошлу годину са нерешених 18.125 предмета. Судије првостепених судова су просечно месечно решавање између 57 и 60 предмета.

Међутим, не зависи брзина окончања поступака увек од привредних судова. У стечају, као вишестраначком поступку, одлучивање зависи од других субјеката, што сам много пута на многим скуповима објашњавала: од Агенције за лиценцирање стечајних управника, Агенције за осигурање депозита, Катастра непокретности, нерешених имовинско-правних односа у бившим републикама, прописа који нам забрањују продају у стечају, као што су прописи који регулишу реституцију и сл.

У даљем раду привредни судови морају обезбедити владавину права и правну сигурност, морају пратити потребе тржишне привреде и омогућити домаћим и страним привредним друштвима да послују у правно уређеној држави. Привредни судови морају у наредном периоду повећати стручност и ефикасност, обезбедити транспарентност рада.

И на крају бих цитирала председника Вишег привредног суда Србије, др Јездимира Митровића, који је у својој књизи „Историја, садашњост и перспектива привредног судства Србије“ из 2000. године, написао представљајући Привредни суд у Краљеву: „Суд је смештен једним делом у згради НБЈ … Смештајни простор не припада суду. Постојећи простор је недовољан, нефункционалан … Смештај суда се мора ускоро решити.“ 

Ја данас, после 23 године, кажем: Привредни суд у Краљеву нема своју зграду. Простор у коме функционише је недовољан, нефункционалан и не задовољава потребе суда, а то значи судија, запослених и пре свега странака. Смештај суда мора бити ускоро решен. То је једини привредни суд од 16 привредних судова за који још увек није нађено адекватно просторно решење.

Захваљујем се председници суда, судији Душки Илић, као и представницима Министарства правде на напорима које су уложили да реше проблем смештаја Привредног суда у Краљеву. Решење је могуће једино уз сарадњу са локалном самоуправом.

Председници суда, судијама Привредног суда у Краљеву и свим запосленима желим да следећи јубилеј дочекају у новој згради. Свим присутнима желим пријатан боравак у Краљеву.