У Крагујевцу је дана 29. новембра 2024. године одржана свечаност поводом обележавања 70 година привредног правосуђа у Републици Србији у присуству представника Уставног суда, Врховног суда, Високог савета судства, Министарства правде, судија Привредног апелационог суда, привредних судова Републике Србије и привредних судова из региона. Свечана академија уприличена је у Књажевско-српском театру у Крагујевцу, а свечани ручак у хотелу ''Шумарице'' у Крагујевцу. На скупу је говорила и в.ф. председника Привредног апелационог суда Јасминка Обућина, која се присутнима обратила следећим речима:
Поштована председнице Уставног суда, Снежана Марковић, замениче председнице Врховног суда Србије, Томић Мирољубе, поштоване судије Уставног и Врховног суда Србије, замениче председника Високог савета судства, проф. Бодирога, председнице Вишег привредног суда у Бања Луци, Бранка Скоко, поштовани гости – судије Републике Српске, председнице Прекршајног апелационог суда и Апелационих судова у Београду и Крагујевцу, цењени представници Министарства правде, уважене колеге, судије, адвокати, јавни бележници, јавни извршитељи и сви други данас присутни и уважени гости,
Част ми је што са ове говорнице имам могућност да Вам се обратим поводом 70 година оснивања привредних судова Србије.
Привредни судови Југославије основани су на заседању Народне скупштине 25. новембра 1954. године. Тада је основано седам привредних судова: у Београду, Крагујевцу, Ужицу, Новом Саду, Зајечару, Нишу и Приштини.
Пре привредних судова основане су 1946. године Државне арбитраже Законом о решавању имовинских спорова које су оснивањем привредних судова престале да постоје. Осмогодишње искуство Државних арбитража уграђено је у темеље привредног судства. Опште узансе за промет робом из априла 1954. године донела је Главна државна арбитража, као и Лучке узансе. Искуство и знање стечено у Државним арбитражама било је драгоцено за почетак рада новооснованих седам привредних судова. Међутим, без обзира на то, привредни судови су током свог постојања морали градити сопствену праксу и развијати нова знања и стицати нова искуства да би пратили промене у друштву и привреди.
Све до 1974. године, значи пуних 20 година, поред окружних привредних судова, као првостепених постојао је и Виши привредни суд и Врховни привредни суд. Њихова пракса и знање имплементирани су у рад садашњих привредних судова. Међутим, не бих се сложила да је привредно правосуђе старо свега 70 година и да привредно судство вуче корене само из Државних арбитража из 1946. године. Још 1807. године у Смедереву је формиран први трговачки суд, који се од других судова разликовао и по називу: Совјетна команда Смедеревска. Са разлогом у Смедереву, јер је овај град представљао раскрсницу трговачких путева, и копнених и водених, где је роба пролазила са истока на запад и обратно. Према сачуваним подацима Вука Стефановића Караџића произилази да је Совјетна команда „пречишћавала и расправљала о споровима везаним за рачуне, односно трговину између домаћих и оностраних трговаца.“
Први председник Совјетне команде био је Јефта Савић Чотрић. Претпоставља се да је судија у овом трговачком суду био и Вук Стефановић Караџић, али нема писаног доказа о томе. Наиме, у протекла два века Србија је прошла кроз много ратова и немира и сваки освајач је у жељи да покори Србију уништавао наша културна добра и историјско културно наслеђе тако да из овог периода недостају неки директни писани извори.
Оно што је извесно јесте да судови специјализоване трговачке надлежности датирају још из 1807. године. Не зна се тачан датум, али је пронађен акт Совјетне команде Смедеревске упућен Магистрату Земунском, који се чува у Градском архиву Београда, а који носи датум 10.04.1808. године, што је доказ да је Совјетна команда као трговачки суд радила у то време. Како се ради о датуму означеном по старом календару, што је 23. април по новом, то је овај датум проглашен даном привредног судства Србије. То је датум за који се са сигурношћу може потврдити постојање трговачког суда. То практично значи да постојимо непуних 220 година.
Ако смо већ код трговинског судовања морамо се вратити и у нашу даљу историју и осврнути се на Душанов законик. Овим Закоником су установљене одредбе које регулишу права и обавезе трговаца, накнаду штете, одговорност уговорних страна, а бога ми и запрећене санкције. То се прво односило на дубровачке трговце, али се касније проширило и на друге трговце који су пролазили Душановом Србијом, па и на занатлије. Једна одредба, примера ради у Душановом законику гласи: „У којој се жупи што (трговцима – Дубровчанима) напакости, та жупа ваља да дâ кривца и да плати (штету).“
Можемо пронаћи још много сличних одредби, али за сада мислим да је довољно.
Данас привредно судство чини 16 привредних првостепених судова и Привредни апелациони суд као другостепени и специјализована већа у Врховном суду Србије. Поступа укупно 199 судија и 1.017 запослених, што судијских помоћника, што административног особља.
Првостепени судови су у 2021. години решили укупно 122.380 предмета, 2022. године – 106.629 предмета и 2023. године – 85.059 предмета. За првих шест месеци ове године решено је преко 37.000 предмета. То укупно чини цифру за ове три и по године од 351.250 предмета. Привредни апелациони суд је у 2021. години решио 19.113 предмета, 2022. године – 22.500 предмета, прошле године 16.133 предмета, а за првих шест месеци ове године преко 5.000 предмета, што је укупно за ове три и по године 62.800 предмета.
Привредни судови поступају у свим поступцима: парничним, ванпарничним, кривичним у којима поступају и судови опште надлежности, али уважавају се посебна надлежност привредних судова и специфичности поступка, али привредни судови поступају у поступцима који су искључиво привредни, као што су стечајни и ликвидациони и решавају се само пред овим судовима. Све промене у привреди у друштву пропраћене су радом привредних судова: од државних предузећа преко Закона о удруженом раду и нама старијим и те како познатим радним и основним организацијама удруженог рада, СОУР-има, СИЗ-овима, радним заједницама преко Закона о предузећима, више Закона о приватизацији, прописима о реструктурирању до Закона о привредним друштвима, Закона о тржишту капитала који се данас примењују. Одговорно тврдим да су привредни судови одговорили у овим великим и честим променама свом задатку.
Преостаје нам да и убудуће као судије радимо свој посао савесно, одговорно и надасве поштено. Зависни само од закона. Преостаје нам да одговоримо постављеним задацима ефикасно и законито. Ма колико успешно до сада радили увек може боље. Наши поступци морају се окончати законитом одлуком, квалитетно образложеном без обзира на број предмета у раду. Ја сам једне године на Саветовању привредних судова на Златибору рекла да је судска одлука огледало знања сваког судије појединачно. И сада мислим тако. И шта на крају рећи осим цитирати члан 172. Закона Стефана Душана, Цара Српског:
''Всаке судије да суде по Законику, право, како пише у Законику, а да не суде о страху царства им.''
